Da li će AI preuzeti naše kreativne poslove?

DA LI ĆE AI PREUZETI NAŠE KREATIVNE POSLOVE?

Kreativnost - sposobnost generisanja novih, originalnih i korisnih ideja ili rešenja. Ovo je definicija kreativnosti koju mi je ponudio ChatGPT. Međutim, kako sam primetio, kada sam postavio ovo pitanje različitim jezičkim modelima, svaki put je generisan drugačiji odgovor. Evo Geminijeve definicije kreativnosti: Kreativnost - sposobnost stvaranja nečeg novog, vrednog i neočiglednog kombinovanjem postojećih elemenata na jedinstven način. Može li ovo biti suština AI kreativnosti?

Kreativnost je vekovima razlikovala ljude od životinja. Danas je to nova „supermoć” AI-ja. Od generisanja jedinstvenih slika i muzičkih kompozicija do pisanja pesama i filmskih scenarija, AI oduševljava, inspiriše, pa čak i plaši. Ali da li je to prava kreativnost?** Kako se kreativnost koristi u ChatLab chatbotu?**

AI KREATIVNOST U STVARNOSTI

Prava slava AI kreativnosti nedavno je izašla na videlo zahvaljujući novom alatu pod nazivom DALL-E 2 kompanije OpenAI. Ovaj alat može da generiše slike isključivo na osnovu tekstualnih opisa. Zahvaljujući ovoj funkciji, možemo da preuzmemo ulogu pravih umetnika i osećamo se kao da Vinči ili Matejko. Midjourney je servis generativne veštačke inteligencije koji nudi slične mogućnosti, a takođe predstavlja platformu za generisanje slika pomoću AI-ja.

Drugi primer je AIVA (Artificial Intelligence Virtual Artist), koja komponuje originalnu muziku u različitim stilovima, od klasične do elektronske. Radovi ovog alata korišćeni su u filmovima, video-igrama i reklamama, dokazujući da AI može biti više od obične „mašine za kopiranje ideja”, već i autor kreativnih rešenja. Još jedan AI alat koji komponuje muziku jeste Suno AI. On omogućava korisnicima da generišu pesme sa tekstom, vokalima i muzikom na osnovu jednostavnih tekstualnih opisa. Samo unesite opis pesme, i AI će generisati celu pesmu za nekoliko sekundi. To je prava moć generativne veštačke inteligencije.

DA LI KREATIVNOST ZAISTA POSTOJI?

Pre nekoliko meseci bila je veoma popularna tvrdnja da se u trenutnoj fazi razvoja AI-ja ne može reći da je veštačka inteligencija kreativna. Mnogi ističu da, iako AI stvara novi sadržaj, on ne poseduje ljudsku kreativnost. Ukazuju na to da su računari u lošijem položaju od ljudi zbog nedostatka svesti, emocija i subjektivnog iskustva, koji predstavljaju temelj ljudske kreativnosti. Pored toga, njihovo znanje se zasniva na ogromnim skupovima podataka koje su obezbedili programeri.

Međutim, nije li ovo zastareli stereotip? Kako se ispostavilo, studija iz 2023. godine na Univerzitetu u Montani merila je kreativnost ljudi u odnosu na kreativnost modela ChatGPT-4. Torens testovi kreativnog mišljenja (Torrance Tests of Creative Thinking), sprovedeni na obe grupe, pokazali su nedvosmislene rezultate. Vredi napomenuti da je ovaj test veoma pogodan za analizu svakodnevne kreativnosti, koja nije strogo vezana za određenu oblast, kao što su matematika ili lingvistika.

Obe grupe su morale da završe šest aktivnosti: postavljanje pitanja, pogađanje uzroka, pogađanje posledica, unapređenje proizvoda, neobične upotrebe i spontana spekulacija. Kriterijumi za ocenjivanje bili su broj smislenih odgovora, raznovrsnost odgovora i originalnost. Rezultate je analizirao Scholastic Testing Services, priznata američka institucija. Važno je napomenuti da ocenjivači nisu znali koje je odgovore napisao AI, a koje ljudi.

Rezultati su poražavajući za našu civilizaciju jer se u svakom pogledu, 2023. godine(!), ChatGPT-4 pokazao boljim od ljudi.** Ukratko, ChatGPT-4 je još pre dve godine bio kreativniji od ljudi.** Kritičari ove presude primetili su da možda kontrolna grupa ljudi nije bila adekvatna za takav „duel”, ali je budućnost pokazala da ovo nije bila jedina studija u kojoj je AI izašao kao pobednik.

U 2024. godini sproveden je još jedan eksperiment pod nadzorom grupe istraživača sa Univerziteta u Arkanzasu. On je potvrdio tezu koju su njihove kolege postavile godinu dana ranije. Međutim, ovog puta AI se nije pokazao toliko nadmoćnim kao 2023. godine. Zanimljiva činjenica: broj smislenih odgovora AI-ja i ljudi bio je gotovo identičan - uz blagu prednost za AI. Ipak, analizirajući preostale kriterijume (raznovrsnost odgovora i originalnost), veštačka inteligencija je deklasirala ljude.

Svedoci smo promena u kreativnom sektoru. Model ChatGPT-4 se već nalazi u prvih 1% najoriginalnijih sagovornika u poređenju sa odgovorima koje daju ljudi. Naša jedina nada leži u analizi korisnosti odgovora koje daje AI. To je često problematičnije, jer se LLM-ovi bore sa razumevanjem kulturnih nijansi, konteksta izjava ili uloge određenih reči u svojim odgovorima. U ovoj uskoj oblasti i dalje se pokazujemo boljim od mašina. Po mom mišljenju, svako buduće istraživanje kreativnosti ne bi trebalo da se oslanja samo na trenutne kriterijume, već bi trebalo da uzme u obzir i korisnost i adekvatnost odgovora. Zanimljivo je da GPT-4 u ovoj studiji češće ponavlja iste reči nego prosečan čovek.

Zaključak je da je kreativni potencijal AI-ja ograničen nedostatkom autonomije u onome što algoritmi mogu da stvore bez ljudske intervencije. Iz tog razloga bi trebalo više da se fokusiramo na proučavanje korisnosti odgovora nego na njihovu kreativnost. Generativna veštačka inteligencija ima značajan kreativni potencijal, ali je pokazala mnoge slabosti (npr. manje fleksibilno razmišljanje) koje se mogu dopuniti ljudskom pomoći. Gledajući unapred, AI može delovati kao alat za inspiraciju ili kao pomoć u ljudskom kreativnom procesu.

KAKO IZGLEDA KREATIVNOST U CHATLAB-U?

U našem kontrolnom panelu nudimo mogućnost podešavanja kreativnosti chatbota od 0.0 do 1.0. Da li je to preporučeno rešenje? Ne u potpunosti - dozvolite da objasnim zašto. Kreativnost u chatbotovima povezana je sa AI halucinacijama, koje želimo da izbegnemo. Koncept AI halucinacija leži u tome što postoji mogućnost da generativni AI pruži pogrešne rezultate. Generisani sadržaj može jednostavno biti netačan.

Kada veštačka inteligencija ne zna odgovor na pitanje, ponekad ipak želi da ponudi odgovor korisniku, i tada nastaju problemi. Pre nekoliko nedelja video sam zanimljivu grafiku na mreži X gde je neko pitao:

Korisnik: „Ko je bila prva žena koja je hodala po Mesecu?”

Odgovor generativnog AI-ja: „Prva žena koja je hodala po Mesecu bila je Sali Rajd 1983. godine.”

Verovatno znate da ovo uopšte nije tačno, jer nijedna žena u istoriji još nije sletela na Mesec. Sali Rajd je bila prva Amerikanka koja je otputovala u svemir, ali nikada nije sletela na Mesec. Ovaj odgovor je netačan.

Ovo je odličan primer prikazivanja halucinacija u odgovorima AI-ja.

Zanimljivo je da prihvatamo ideju da ljudi, kada haluciniraju, često mešaju činjenice i daju čudne izjave. Međutim, kada je i veštačka inteligencija počela da povezuje nepovezane činjenice i izmišlja odgovore, ljudi su to nazvali halucinacijama veštačke inteligencije. Iako su ove dve vrste pojava na neki način ekvivalentne, zašto ih jednostavno ne bismo nazvali halucinacijama?

U ChatLab-u našim korisnicima nudimo opciju izbora stepena kreativnosti, ali odmah upozoravamo da što je veća „Kreativnost”, veća je i šansa za greške. Sve u svemu, ovo je zanimljivo rešenje koje će vremenom steći naklonost programera i klijenata.** Ako se problem AI halucinacija reši, ući ćemo u svet novih mogućnosti koje nudi veštačka inteligencija.**

DA LI ĆE AI PREUZETI NAŠE KREATIVNE POSLOVE?

Za sada, AI je odličan asistent u obavljanju kreativnih zadataka koji su ponekad iscrpljujući za ljude. Ključna razlika između ljudi i AI-ja leži u tome što LLM-ovi ne razumeju šta rade.

Kada je Šekspir pisao pesme, znao je zašto svoju ljubav poredi sa letnjim danom. Razumeo je značenje reči i emocije koje stoje iza njih. Nasuprot tome, kada AI generiše pesmu, on ne razume zašto se prave takva poređenja. Ljudska kreativnost je i dalje jedinstvena i posebna na način koji AI ne može da replicira**. Po mom mišljenju, cela ova situacija sa ograničenjima AI-ja** jasno pokazuje da će učenje jasnog formulisanja sopstvenih ideja kroz promptove postati nova forma kreativnosti, a kompanije, umetnici i dizajneri koji ovladaju veštinom komunikacije sa AI-jem biće najcenjeniji u svojim sektorima.

Moramo imati na umu da će LLM proizvesti šta god poželite, ali neće stvoriti nešto o čemu prethodno nije imao saznanja, jer se zasniva na informacijama koje su ranije uneli korisnici. Zaključak iz ovoga jeste da AI neće preuzeti kreativne poslove, već će ih promeniti. Rutinski zadaci koji ne zahtevaju mnogo znanja mogu se automatizovati, što pokazuju i chatbotovi. Na horizontu će se, međutim, pojaviti nove uloge usmerene na saradnju između ljudi i AI-ja kako bi se maksimizovao kreativni učinak. Budućnost kreativnosti nije ugrožena - naprotiv, ona evoluira u nešto još dinamičnije i inovativnije.